Rakija – Lek #1 kod nas

Poreklo rakije: od arapskog „al-rak“ do srpskog simbola 

Mnogi osporavaju poreklo same reči rakija ali mi se vodimo narednom teorijom. Reč „rakija“ potekla je od arapskog izraza „al-rak“, što znači „znoj“, a u naše krajeve rakija je stigla tokom 15. veka sa Osmanskim carstvom.  

Prvi ozbiljniji tragovi o destilaciji voća u ove svrhe zabeleženi su u manastirima, gde su monasi eksperimentisali destilaciju sa različitim vrstama voća. Tokom vekova, rakija je postala više od alkoholnog pića – postala je simbol srpskog domaćinstva, gostoprimstva i kulturne baštine. Danas, rakija predstavlja nezaobilazan deo srpske tradicije, uzimajući počasno mesto na slavama, svadbama i svim važnim porodičnim okupljanjima. 

Kako se danas pravi rakija: Ne pravi se više samo pri manastirima 

Proces pravljenja rakije ostao je veran tradiciji, ali je uz napredak tehnologije postao precizniji i kontrolisaniji. Sama receptura za pravljenje rakije se često prenosi sa kolena na koleno, kada govorimo o destilaciji u porodičnim kućama dok se u industrijskim uslovima kreira u posebnim uslovima po ozbiljnim recepturama.  

Osnovne faze uključuju berbu i pripremu voća, fermentaciju, destilaciju i odležavanje. Najvažnije je koristiti zdravo i zrelo voće, jer od kvaliteta sirovine zavisi ukus i aroma gotove rakije. Fermentacija se najčešće odvija u plastičnim ili drvenim kacama, dok se destilacija sprovodi u bakarnim kazanima, koji se i danas smatraju najboljim zbog ravnomerne raspodele toplote. Sve češće se koriste i inox kazani s automatskom kontrolom temperature. Sam proces jeste u suštini isti samo zavisi od same “kuće” koja proizvodi ovaj lekoviti napitak.  

Voće i vrste rakije: šljivovica, dunja i voćni spektar 

Rakija se može praviti od različitih vrsta voća, a najpoznatije vrste su: 

• Šljivovica – Najpoznatija i najrasprostranjenija vrsta rakije u Srbiji. Pravi se od zrelih šljiva, najčešće požegača. Prepoznatljiva je po snažnoj aromi i bogatom ukusu. Dvostruko pečena šljivovica, tzv. „prepečenica“, cenjena je kao rakija vrhunskog kvaliteta. 

• Dunjevača  – Rakija od dunje ima prepoznatljiv, intezivan miris i blag, elegantan ukus. Zahteva pažljiviju obradu i često se pravi u manjim količinama, što je čini ekskluzivnijom. 

• Kruškovača – Najčešće od sorte viljamovke, ova rakija ima izraženu voćnu notu i laganu teksturu. Često u narodu poznata kao viljamovka. 

• Kajsijevača – Aromatična i mirisna, pravi se od zrelih kajsija i poznata je po svojoj mekoći. 

• Lozovača i komovica – Dobijaju se od grožđa i ostataka grožđa nakon proizvodnje vina. Često se koristi u južnoj Srbiji. 

Svaka od ovih rakija ima svoju specifičnost, ali šljivovica i rakija od dunje zauzimaju posebno mesto zbog svog kvaliteta i simbolike. Pored njih mogu se izdvojiti i tipovi rakija koji spadaju u specifičnije zbog svojih karakteristika. Tu ubrajamo: 

• Travarica – Rakija travarica je rakija obogaćena lekovitim biljem koje se potapa u lozovaču ili komovicu. Dodaje se kantarion, kleka i drugo bilje koje pozitivno utiče na varenje. Često je ljudi i nazivaju “lekom”. 

• Medovača – Rakija od meda je rakija oplemenjena prirodnim medom, koja kombinuje jačinu alkohola sa blagim, slatkim ukusom meda. Poseduje specifičnu aromu i ukus koja prija svima, a pre svega ljubiteljima koji ne vole izuzetno “ljutu” rakiju. 

• Orahovača – Rakija sa dodatkom oraha se pravi od mladih, zelenih oraha koji se najčešće beru krajem juna. Suštinski ovo je lozovača ili šljivovica sa primesama koje kreiraju liker sa orahom.  

• Višnjevača – Rakija sa višnjom je aromatična voćna rakija dobijena od višanja, najčešće sorte oblačinska višnja. 

Rakija kao nacionalni brend i simbol zajedništva 

Rakija nije samo piće – ona je deo srpskog identiteta. Gotovo svaka kuća u Srbiji ima makar jednu flašu domaće rakije, koja se iznosi kad stignu gosti, za praznike, rođenja, svadbe i slave. Rakija spaja ljude – oko kazana se okupljaju porodice i komšije, dele priče i saveti. Pored toga, rakija je postala važan izvozni proizvod i sve češće se promoviše kao nacionalni brend Srbije. 

Kvalitet rakije u Srbiji se pažljivo kontroliše, a sve više proizvođača dobija oznake geografskog porekla, posebno za šljivovicu. Postoji i sve veći broj rakijskih festivala, sajmova i takmičenja, što svedoči o porastu interesovanja za ovu plemenitu kapljicu. 

Jedan od podataka koji svedoči o važnosti rakije kod nas jeste da se u granicama naše zemlje godišnje proizvede 50 miliona litara rakije, od kojih je 30 miliona industrijski proizvod a preostalih 20 miliona rakija kućne, porodične proizvodnje. Od toga najveći udeo od 60% nosi šljiva, dok je za njom dunja od 15% i dr.  

Bilo da je šljivovica, dunjevača ili neka egzotična varijanta, rakija ostaje srce svakog srpskog doma. Ona nije samo napitak – ona je istorija, emocija i znak dobrodošlice. I zato, kada nazdravljamo uz rakiju, mi zapravo slavimo život. 

___________________________________________________________________________________________________________ 

Dragi naši, nadamo se da smo Vas ovim tekstom podsetili ili naučili određenim pojedinostima o našem nacionalnom brendu, rakiji. Verujemo da ste saznali nešto novo, a ukoliko dopunjujete zalihe Vaše omiljene rakije, možete je dopuniti putem naše web prodavnice na narednom linku. Ukoliko želite da naučite još nešto o rakiji preporučujemo sledeći tekst na linku.